Kumbara logo

KUMBARA - Stare srpske reči

STARE SRPSKE REČI
Reč „kumbara“ je originalno persijskog porekla i značila je vrstu starinske granate, bombe ili sam top koji izbacuje kumbare.

Kao i mnoge srpske reči i izrazi, i ova je kod nas dospela preko Turaka. U rečniku “Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku” A. Škaljića navodi se stih iz narodne pesme: “Iz kuduza topa velikoga, što kumbaru u gradove baca.” Ova reč je kod nas stigla preko Turaka u ovom značenju, mada na persijskom ona znači i mali ćup, ćupić. Ako se prisetimo izgleda topova srpskih ustanika u 19. veku, videćemo da su oni i bili u obliku dugih ćupova koji su se punili kuglama i palili na  fitilj. Ustanici su ih pravili i od drveta, a Turci, Austrijanci i drugi uveliko su ih izlivali od metala. U svakom slučaju, kumbara je danas kod nas najpoznatija kao top koji su, u Prvom srpskom ustanku, koristili Karađorđevi ustanici.

Predviđen je da ga trojica nose, jedan napred, dvojica pozadi. Napravljen od trešnjinog debla, okovan i udubljen u sredini, i iz njega su, kažu, na Turke ispaljivali nabijani barut.

Danas nailazimo i na prezime Kumbara, i to u Bosni, u dve Gradiške eparhije – Gradiško- Laminačkoj i Junuzovci.
Kumbare slave Jovanjdan. U susednim oblastima ovog prezimena gotovo nigde nema. Postoji jedino kao prezime Kumbare / Kumbarići kod muslimana nastanjenih u mestima Trnovci, Bulčići, Visoko, Zbilj i Grajani. Prema predanju, poreklom su od Užica, gde su, navodno, došli iz stare Hercegovine. Moguće je da su preci Kumbara bili upravo tobdžije ili majstori oružari.
To je samo jedna pretpostavka. Druga je da vode poreklo iz Boke, hercegnovskog primorja, gde postoji mesto Kumbor, gde je u srednjem veku, u vreme vlade Balšića, postojao grad-tvrđava Vrbanja. Nije isključeno da su neku familiju iz ovog mesta, vičnu izradi ovakvih topova, Turci poveli na silu sa sobom u dalja osvajanja, sve do Bosanske krajine, a onda ona po svom zanimanju ili bivšem rodnom kraju dobila prezime Kumbara.

Osim u narodnu epsku poeziju, kumbara je dospela i u naslov jednog  filma. „Pesma sa Kumbare“ je jugoslovenski  film, snimljen 1955. godine, u režiji Radoša Novakovića.
Glavne uloge igrali su Severin Bijelić, Milena Dapčević i Branko Pleša, a u filmu je debitovao Velimir Bata Živojinović. Radnja je smeštena u vreme Prvog srpskog ustanka, i govori o srpskom ustaniku koji se zaljubljuje u devojku turskog porekla.

Ipak, sigurni smo da najveći broj ljudi na pomen reči „kumbara“ - ogladni! To nije ni malo čudno, jer svakom pravom gurmanu je prva asocijacija na ovu reč - restoran Kumbara. I tada je dovoljno zaputiti se ka Avali, i uskoro se prepustiti uživanju u slanim i slatkim specijalitetima restorana Kumbara.